Preduzetnik koji je paušalac može da ima svoje zaposlene.
Registrovani ste za paušalno oporezivanje (paušalac)? Čestitamo ! Samim tim sto ste paušalac poslovanje Vam je u mnogome pojednostavljeno. Obavezna administracija je minimalna i za početak je možete voditi sami. Ali, i dalje postoje pravila kojih se morate držati da ne bi došli u sukob sa Zakonom i izgubili status paušalca.
Ukoliko ste rešili da pokrenete sopstveni biznis, sigurno je da pokušavate da otkrijete koji su sve to načini da u isti uložite što manje novca i prođete sa što manje plaćanja obaveza prema državi.
Izbor modela oporezivanja uglavnom je glavna odluka i za rešavanje pitanja pravne forme, odnosno tipa Vaše firme. Da li ćete je voditi kao preduzetnik ili će ona postati akcionarsko ili ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti i slično, umnogome zavisi od odluke za model oporezivanja za koji se odlučite.
Kada govorimo o preduzetnicima, osnovni načini oporezivanja preduzetnika su:
- Preduzetnik koji je paušalno oporezovan
- Preduzetnik koji se odlučio na tzv. „samooporezivanje“
- Preduzetnik koji se odlučio na isplatu lične zarade
Da li pausalac moze da ima zaoslene?
Ukoliko ima zaposlene, paušalac će morati da plaća i poreze i doprinose na zarade za svoje zaposlene.
Kako da znam koliko će da me Poreska uprava „odrapi“?
Na ovo pitanje samo delimično možemo dati odgovor. Postoji jedna Uredba koja određuje koji su kriterijumi za osnovicu za paušalno oporezovane preduzetnike, ali u njoj su samo neka pravila deterministička. Na primer, osnovica od koje se polazi je prosečna mesečna bruto zarada u Srbiji, a za beogradske opštine prosečna mesečna zarada u toj opštini gde je sedište. Dalje, na osnovicu utiče starost preduzetnika i njegova sposobnost, broj zaposlenih kod preduzetnika (da – i preduzetnik koji je paušalac može da ima svoje zaposlene!). Iznos takođe zavisi i od toga da li ste već negde zaposleni ili svoj preduzetnički biznis započinjete kao nezaposleni. U prvom slučaju ćete, očekivano, za obaveze plaćati manje nego u drugom, jer ne možete plaćati doprinose za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost i kao zaposleni i kao paušalac pride.
Primer nedeterminističkih pravila koji utiču na iznos obaveza su: lokacija sedišta, tržišni uslovi rada, stanje konkurencije. Ovde ste u milosti algoritma (ako neki uopšte postoji) tj. procene koju koristi Poreska uprava za određivanje osnovice.
Obaveze koje ima paušalni preduzetnik
Pretpostavimo da ste već osnovali firmu kao preduzetnik i da želite da budete „paušalac“. Najpre, za paušalni model oporezivanja firme odlučujete se tako što Poreskoj upravi (na opštini na kojoj je sedište firme) podnosite zahtev za paušalnim oporezivanjem najkasnije 15 dana od osnivanja. Zahtev ćete podnositi svake godine. Dakle, ako ste već preduzetnik i ovo vam je neka naredna godina poslovanja, onda isti zahtev predajete do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Poreska uprava donosi odluku o iznosu poreza i doprinosa koje ćete plaćati tokom jedne godine poslovanja. Ovaj iznos koji je propisan je fiksan (da kažemo „paušalan“ – otuda i ime ovog načina plaćanja dažbina) do donošenja narednog rešenja, što je najčešće za godinu dana. Dakle, nakon što Vam Poreska uprava taj iznos propiše i zahtev odobri, sve što imate od obaveza prema državi je da jednom mesečno platite ovaj iznos: napišete virmansku uplatnicu i odete u banku i platite (ili koristeći neki program za elektronsko plaćanje).